Od 1. januara 2014. godine, izmenama Zakona o poreskom postupku, kompanije u Srbiji će moći da objedinjeno plaćaju poreze i doprinose na jedan račun. Primena objedinjenog plaćanja će predstavljati značajnu administrativnu promenu koja će olakšati poslovanje firmama.Obveznici, odnosno isplatioci prihoda i to najčešće zarada, neće morati da uplaćuju onoliko naloga koliko imaju zaposlenih u različitim opštinama, niti će morati da podnose 35 različitih izveštaja, već će na osnovu jedne, takozvane pojedinačne poreske prijave, plaćati ukupne obaveze samo na jedan račun.
Od 1. januara 2014. godine, izmenama Zakona o poreskom postupku, kompanije u Srbiji će moći da objedinjeno plaćaju poreze i doprinose na jedan račun.
Savetnica u Ministarstvu finasija i privrede Milica Bisić je na Vivaldi letnjem forumu na Mokroj Gori, posvećenom makroekonomskim i privrednim kretanjima, rekla da će primena objedinjenog plaćanja predstavljati značajnu administrativnu promenu koja će olakšati poslovanje firmama.
"Obveznici, odnosno isplatioci prihoda i to najčešće zarada, neće morati da uplaćuju onoliko naloga koliko imaju zaposlenih u različitim opštinama, niti će morati da podnose 35 različitih izveštaja, već će na osnovu jedne, takozvane pojedinačne poreske prijave, plaćati ukupne obaveze samo na jedan račun", kazala je Bisićeva.
Ona je objasnila da će poreska administracija ta uplaćena sredstva onda raspoređivati prema fondovima i opštinama. Na taj način, kako je dodala, biće rešen i problem preknjižavnja u slučaju eventualnih grešaka.
Prema njenim rečima, na pripremi primene te zakonske izmene trenutno radi između 700 i 800 ljudi i završavaju se softverska i hardverska rešenja.
Na Panelu o pravnim pitanjima vezanim za porez na dobit ukazano je na sporost sudova i nedovoljne kapacitete Poreske uprave i često problematična tumačenja poreskih propisa u Srbiji.
Direktor Poreskog odeljenja u revizorskoj kući Dilojt Svetislav Kostić istakao je da su prebrzo donošenje nedovoljno razmatranih poreskih propisa jedan od glavnih problema u toj oblasti.
On je kazao da se propisi brzo menjaju, dok su stručni potencijali ograničeni i u Ministarstvu finasija, Poreskoj upravi i sudovima, i da su potrebna ulaganja u te kapacitete.
"Osposobljenost sudova za rešavanje poreskih slučajeva je mala", kazao je Kostić i dodao da se u poreskom sektoru olako podnose krivične prijave, često i bez utvrđivanja osnova za njihovo podnošenje, a istovremno trajanje žalbenih postupaka je dugo i oni ne pružaju potrebnu zaštitu.
Kostić je zaključio da je potrebno više strpljenja u donošenju poreskih propisa i široka javna rasprava, kao i priprema poreskih obveznika i uprave za donošenje i primenu ovih propisa.
Potpredsednica Poreskog odbora Saveta stranih investitora Biljana Bujić smatra da bi svaki poreski zakon trebalo da ima jedan objedinjeni pravilnik o njegovoj primeni.
"Samo zakon o PDV-u ima 24 pravilnika i tri uredbe i teško je u praksi primenjivati podzakonska akta", kazala je ona.
Kao jedan od problema, učesnici panela istakli i postojanje obavezujućeg mišljenja koje u praksi često zbog različitih tumačenja propisa stvara velike probleme privredi.